Posetite istorijski arhiv pozarevac

Историјски архив града Пожаревца

 Историјски архив Пожаревац основао је, као Архивско средиште, 24. априла 1948. године тадашњи Градски Народни одбор Пожаревац, а садашњи следбеник је Град Пожаревац. Потом су суоснивачка права ове установе прихватили и други органи управе Браничевског округа, чији су следбеници општине Петровац на Млави, Велико Градиште, Голубац, Кучево, Жагубица, Мало Црниће и Жабари.

Историјски архив Пожаревац је установа у култури која обавља делатност заштите регистратурског (документарног) материјала и архивске грађе као културног добра од посебног друштвеног значаја на подручју Браничевског управног округа. Ова делатност састоји се у настајању, евидентирању, утврђивању и одабирању архивске грађе и излучивању безвредног документарног материјала у регистратурама, у преузимању архивске грађе, техничкој заштити, смештају и чувању у архивским  депоима, сређивању, валоризацији, обради архивске грађе као културног добра, у излагању, публиковању и објављивању архивске грађе, давању архивске грађе на коришћење, а у циљу заштите архивске грађе као културно – историјске баштине.

У архивским депоима Историјског архива Пожаревац смештено је и трајно се чува 554 архивских фондова и збирки у количини од око 5.000 дужних метара архивске грађе, која обухвата период од краја 18. до краја 20. века. Архивска библиотека има око 10.000 библиотечких јединица. Архив објављује архивску грађу и наслове из завичајне историје, традиције и културе у оквиру својих седам едиција.
Стручне и научне прилоге објављује у међународном стручном часопису „Записи“ – Годишњаку Историјског архива Пожаревац.

Историјски архив Пожаревац

Војислава Дулића 10

+ 381 12 523 082

http://arhivpozarevac.org.rs/

Радно време 07:30 – 15:30 (радним данима)

Рад са странкама 09 – 13:00

Симилар Постс

  • Фондација Миленин дом – Галерија Милене Павловић Барили

    Галерија ће у наредном периоду бити затворена из разлога пресељења. О поновном отварању Галерије, и о новој, привременој, адреси, јавност ће бити обавештена на Фејсбук страници Галерије и на  https://galerijampb.rs/ Галерија Милене Павловић Барилли налази се поред зграде Народног музеја у самом срцу града. Смештена је у родној кући сликарке коју је 1962. године ње на…

  • Окружно здање

    Зграда Окружног здања по својој величини, декоративној обради, за ондашњу Србију била је најрепрезентативнија и највећа управна зграда тога времена чија је изградња довела до блиског контакта са Европом. Некада се на овом месту налазио конак кнегиње Љубице који је срушен. Зграда је изграђена 1889. године (за само годину дана). Пројекат за изградњу Здања је…

  • Кућа Добрњчевих

    Добрњчева кућа у Немањиној улици бр. 33 је сазидана деведесетих година деветнаестог века на плацу који су потомци Петра Добрњца, војводе Првог српског устанка поклонили Пожаревцу. Тако је настао Фонд Петра Добрњца који је касније предат музеју на коришћење уз промену имена како се и данас зове Кућа Добрњчевих. У овој згради су изложени предмети…

  • Музеј културне историје

    Зграда Музеја културне историје у улици Немањина број 9, представља типичну кућу богате трговачке породице. Грађанска елита у Пожаревцу с краја XИX и почетка XX века, почиње да гради удобне куће за породично становање од чврстог материјала, улепшава свој ентеријер масивним стилским намештајем, уметничким предметима, производима занатске делатности, стране и домаће израде, чиме исказује свој…

  • Центар за културу Пожаревац

    Центар за културу је најзначајнија установа културе у Пожаревцу, али и у Србији, па и на ширем простору. До отварања нове зграде, 1982. године, радио је под различитим именима (Дом омладине, Дом културе) и просторима, а од те године смештен је у савременој, функционалној и дугорочно сврсисходној згради која задовољава све услове за најсложеније програме….

  • Ергела Љубичево

    Једну од најстаријих ергела у Србији је 1853. године основао књаз Милош Обреновић на имању „Морава“, поред Велике Мораве. Налази се на удаљености 5 км од града. Настала је са циљем да се унапреди коњарство од најбољих коњских раса. Касније, његов син Михаило овом поседу на 300 хектара површине даје име „Љубичево“, по својој мајци,…