Posetite pozarevacki mir

Пожаревачки мир

Пожаревачки мир је догађај европског карактера и значаја који је наш град 1718. године увео у светску историју.  Претходи му двогодишњи рат између Турске и Аустроугарске (1716–1718) из кога је турска страна изашла као поражена и самим тим приморана на преговоре који су трајали 05.06–21.07.1718. године. На мировном конгресу су учествовале Аустрија и Млетачка република са једне стране и Турска са друге стране уз посредништво Енглеске и Холандије. Потписивањем овог мира Србија је до Западне Мораве, као и део Босне и Славоније, припала Аустрији.

Овај мир је представљао зенит аустријског похода на Балкан. Пожаревац је био под влашћу Аустрије све до 1739. године. Постојао је предлог да се потписивање мира одржи у посебној згради, која би се подигла за ту прилику, али се одустало од тог плана због кратког периода до потписивања мира. Конгрес је одржан под шаторима на брду Сопот које се налази изнад Пожаревца и представља саставни део Сопотске греде.

Након три века ово место је обележено 21.07.2004. године Мегалитом (древни споменик од каменог блока тежак преко 15 тона), да би 2006. године, на предлог Туристичке организације Пожаревца, Скупштина града основала фондацију „Пожаревачки мир 1718“. Године 2009. је изграђен објекат који симболично представља шатор у коме је потписан мир, а 2012. године је поткрепљен поставком костимираних преговарача обучених у духу епохе с’ почетка 18. века. Фондација је 2014. године прешла у састав Народног музеја Пожаревац.

ФОНДАЦИЈА ПОЖАРЕВАЧКИ МИР

Косте Стаменковића бб

Пожаревац

Заказивање групних посета и екскурзија +381 66 844 2289
Служба општих послова и рачуноводство: +381 12 7220 794
Пишите нам на: mail@muzejpozarevac.rs

Радно време, радним данима 08-14:00

Суботом и недељом уз претходну најаву

Similar Posts

  • Историјски архив града Пожаревца

     Историјски архив Пожаревац основао је, као Архивско средиште, 24. априла 1948. године тадашњи Градски Народни одбор Пожаревац, а садашњи следбеник је Град Пожаревац. Потом су суоснивачка права ове установе прихватили и други органи управе Браничевског округа, чији су следбеници општине Петровац на Млави, Велико Градиште, Голубац, Кучево, Жагубица, Мало Црниће и Жабари. Историјски архив Пожаревац…

  • Археолошки парк Виминациум

    Виминациум је археолошко налазиште у близини Старог Костолца, на 15 километара од Пожаревца. Разарање од кога се никада није опоравио доживео је 441. године када га Хуни уништавају до темеља. За време Јустинијана I 535. године бива обновљен као погранично војно утврђење, што је и био до краја свог постојања. На месту овог римског града и…

  • Народни музеј

    Народни музеј у Пожаревцу је после Народног музеја у Београду други најстарији музеј у Србији, основан 1895. године. Покрива територију Браничевског округа и у својим задужбинама чува преко 50.000 музејских предмета из разних периода. Музеј поседује више сталних и повремених поставки у зградама које се налазе на различитим локацијама. ГЛАВНА ЗГРАДА МУЗЕЈА са сталном поставком…

  • Кућа Добрњчевих

    Добрњчева кућа у Немањиној улици бр. 33 је сазидана деведесетих година деветнаестог века на плацу који су потомци Петра Добрњца, војводе Првог српског устанка поклонили Пожаревцу. Тако је настао Фонд Петра Добрњца који је касније предат музеју на коришћење уз промену имена како се и данас зове Кућа Добрњчевих. У овој згради су изложени предмети…

  • Легат Миодрага Марковића

    Миодраг Н. Марковић рођен је у Пожаревцу 4. децембра 1897. године. Припада покољењу које је доживело оба светска рата, прешао са српском војском у Албанију, учио и завршио школе у Француској и Енглеској, и достигао највише домете европске науке и културе. Његова генерација је дала и оставила свом народу праве бисере културе и науке. Упркос…

  • Ергела Љубичево

    Једну од најстаријих ергела у Србији је 1853. године основао књаз Милош Обреновић на имању „Морава“, поред Велике Мораве. Налази се на удаљености 5 км од града. Настала је са циљем да се унапреди коњарство од најбољих коњских раса. Касније, његов син Михаило овом поседу на 300 хектара површине даје име „Љубичево“, по својој мајци,…