Poseti milos u parku

Споменик Књазу Милошу и остали знаменити споменици

Пожаревац је дуго био друга резиденција књаза Милоша. Изградио је конаке за своју породицу и себе, развио трговину јер је и сам био трговац. Ослободио је Пожаревац од турске власти у Другом српском устанку 1815. године. Самим тим, у знак захвалности, подигнут му је споменик 1898. године кога је открио тадашњи краљ Србије Александар Обреновић у присуству бившег краља, а свог оца, Милана Обреновића.

Споменик је изливен у бронзи и представља рад познатог вајара Ђорђа Јовановића, а урађен је у Паризу 1897. године. Налази се у самом центру градског парка, испред зграде Окружног здања. На споменику су уклесане године које представљају рођење (1780) и смрт (1860) књаза Милоша, као и чувена порука упућена турском војсковођи: „Делибаша, царски делијо, ти имаш куда и на другу страну, а ја немам куда, него туда, па у живот или смрт“, као и године ослобођења Пожаревца од Турака (1815).
Туристичка организација града Пожаревца је израдила месингану реплику статуе споменика као симбол и репрезентативни сувенир града.
Бисте и спомен плоче народних хероја које се, поред књаза Милоша, налазе у градском парку подигнуте су и Чеди Васовићу, Бошку Вребалову, Божидару Димитријевић – Козици, Вељку Дугошевићу и народном трибуну Васи Пелагићу.

Године 1923, у делу града који се назива Горња мала подигнут је Споменик српском војнику 1912–1918. године. На постаменту квадратног пресека на све четири стране налазе се спомен плоче од црног мермера са именима 140 војника који су погинули у Балканским ратовима (1912–1913) и Првом Светском рату (1914–1918).
Споменик посвећен палим борцима из ратова у периоду 1991–1998. године налази се на платоу испред Дома здравља.
У Сунчаном парку, испред Центра за културу, налазе се бисте Миливоју Живановићу, Милици Стојадиновић Српкињи, Милени Павловић – Barilli, Жанки Стокић и Слободану Стојановићу.

Поред свих претходно наведених споменика, у нашем граду налазе се и споменици подигнути у част Петру Добрњцу, Миленку Стојковићу, Павлу Савићу, Ђури Јакшићу, Браниславу Нушићу, Воји Дулићу и браћи Вујовић.

Similar Posts

  • Кућа Добрњчевих

    Добрњчева кућа у Немањиној улици бр. 33 је сазидана деведесетих година деветнаестог века на плацу који су потомци Петра Добрњца, војводе Првог српског устанка поклонили Пожаревцу. Тако је настао Фонд Петра Добрњца који је касније предат музеју на коришћење уз промену имена како се и данас зове Кућа Добрњчевих. У овој згради су изложени предмети…

  • Духовни центри града

    Цркву СВЕТИХ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА И ГАВРИЛА, коју називамо још и Саборном црквом, подигао је књаз Милош Обреновић 1819. године и налази се у Хајдук Вељковој улици. Освештана је од стране београдског митрополита Агатангела 1823. године. Спада у наше важне споменике црквене културе, па ју је СО Пожаревац 1990. године прогласила је непокретним спомеником културе (на…

  • Легат Миодрага Марковића

    Миодраг Н. Марковић рођен је у Пожаревцу 4. децембра 1897. године. Припада покољењу које је доживело оба светска рата, прешао са српском војском у Албанију, учио и завршио школе у Француској и Енглеској, и достигао највише домете европске науке и културе. Његова генерација је дала и оставила свом народу праве бисере културе и науке. Упркос…

  • Ергела Љубичево

    Једну од најстаријих ергела у Србији је 1860. године основао књаз Милош Обреновић на имању „Морава“, поред Велике Мораве. Налази се на удаљености 5 км од града. Настала је са циљем да се унапреди коњарство од најбољих коњских раса. Касније, његов син Михаило овом поседу на 300 хектара површине даје име „Љубичево“, по својој мајци,…

  • Историјски архив града Пожаревца

     Историјски архив Пожаревац основао је, као Архивско средиште, 24. априла 1948. године тадашњи Градски Народни одбор Пожаревац, а садашњи следбеник је Град Пожаревац. Потом су суоснивачка права ове установе прихватили и други органи управе Браничевског округа, чији су следбеници општине Петровац на Млави, Велико Градиште, Голубац, Кучево, Жагубица, Мало Црниће и Жабари. Историјски архив Пожаревац…

  • Хиподром

     Пожаревачки хиподром је један од најстаријих спортских објеката у Србији. Његова изградња започета је 1892. године, а прве трке на њему су одржане већ наредне године. Налази се на удаљености од око 3 км од центра града и простире се на површини од око 50 ха. Изузетно је погодан за организовање свих врста коњичких такмичења….