Географски положај

Основни подаци

Држава Србија
Покрајина централна Србија
Округ Браничевски округ
Становништво 44.183
Агломерација 82.940
Координате 44°37′15″N 21°11′03″Е
Временска зона UTC+1, лети UTC+2
Надморска висина 94 м

Положај

Град Пожаревац, налази се у североисточном делу Србије на осамдесет километара од Београда, у седишту плодног Стига, између три реке: Дунава, Велике Мораве и Млаве.

 

Површина

Општина Пожаревац простире се на површини од 491 км2, има 25 сеоских и 2 градска насеља (Пожаревац и велики енергетски центар Костолац). Град је како привредни и културни, тако и административни центар и седиште Браничевског округа, а територијално се додирује са градом Смедеревом (дужина границе 30км), Велико Градиште (17км), Мало Црниће (17 км), Жабари (4 км) и са општинама Ковин и Бела Црква на северу (13 км). Географски положај, локација и природни фактори, допринели су да територија града Пожаревца буде увек атрактивна за насељавање становништва (друга престоница за време владавине кнеза Милоша).

 

Саобраћајнице

Захваљујући географско-стратешком положају и конфигурацији терена, преко територије града развијала се саобраћајна мрежа, тако да су данас на подручју града Пожаревца, осим ваздушног, заступљени сви видови саобраћаја. Друмски саобраћај одвија се:

Државни путеви 1.А реда
– 33 веза са државним путем А1(Е-75) -Пожаревац-Кучево-Мајданпек-Неготин – државна граница са Бугарском (гранични прелаз Мокрање)
– 34 Пожаревац-Велико Градиште-Голубац-Доњи Милановац-Поречки мост – веза са државним путем 35

Државни путеви 2.А реда
– 147 Липовачка шума-Барајево-Дучина-Младеновац-Смедеревска Паланка-Велика Плана-Жабари-Петровац на Млави-Кучево
– 159 Пожаревац-Костолац
– 160 Пожаревац-Жабари-Свилајнац-Деспотовац-Двориште-Ресавица-Сење-Ћуприја
– 161 Братинац-Салаковац-Мало Црниће-Петровац на Млави-Жагубица-Брестовац
– 162 Велико Градиште-Макце-Божевац-Рановац-Петровац на Млави-Тановац Дубница-Свилајнац
– 163 Голубац-Зеленик-Љешница

Државни путеви 2.Б реда

– 371 Пожаревац (веза са државним путем 34)-Дубравица
– 372 Рам-Кличевац-Братинац
– 373 Рам-Тополовник
– 374 Браничево-Миљевић-Зеленик
– 375 Берање-Средњево-Миљевић
– 376 Малешево-Ракова Бара-Турија
– 377 Пожаревац (веза са државним путем 33)-Осипаоница
– 378 Пожаревац (веза са државним путем 33)-Велико Село-Орљево-Велики Поповац – веза са државним путем 147
Укупна дужина путева на територији града Пожаревца износи 183 км, од чега се 165 км сврстава у категорију са савременим коловозом. Иако је повезаност насеља у граду Пожаревцу задовољавајућа, још увек је недовољно изграђена локална мрежа путева, као и мрежа са савременим коловозом.

 

Железница

Град Пожаревац се налази на веома значајној прузи Београд-Бор-Зајечар, која повезује Тимочку крајину и целу источну Србију са мрежом железничких пруга Републике Србије. Од осталих железничких праваца треба поменути везу са пругом Велика Плана – Смедерево и Пожаревац – Костолац (захваљујући коме је костолачки басен повезан са остаталим мрежама железничких пруга у земљи). Посебан саобраћајни, привредни и економски значај за град Пожаревац има река Дунав која дужином од 13 км, представља природну границу према Војводини, односно јужном Банату.

 

Ваздушни саобраћај

Ваздушни саобраћај није развијен на територији града Пожаревца, а најближи аеродром је „Никола Тесла“ у Београду на 80 км од града.

 

Реке

Налазећи се на ушћу Велике Мораве у Дунав, као и на ушћу Млаве у Дунав, град Пожаревац спада у ред малог броја градова и општина са изузетно повољним условима за коришћење водених токова за још веће саобраћајно повезивање са другим деловима Србије. Међутим, поред ослањања на овако значајан пловни пут, речни саобраћај није развијен у оној мери у којој то услови дозвољавају.

 

Клима

Карактеристике климе овог подручја, једним делом, веома су сличне клими банатске равнице-умерено континенталној. Најчешће дувају кошава и хладни северац. Падавине су углавном сличне републичком просеку око 600-650 мм/м². Хладних дана у години има у просеку око 89, а просечна температура је око 13ºЦ.

 

Рељеф и земљиште

Подручије града је углавном равничарског карактера. Територију града чине три геоморфолошке целине: две равнице Стиг и Поморавље које раздваја узвишење по имену Сопотска или Моравска греда (огранак Карпата), који се пружа правцем север југ од Свилајнца на југу па све до Дунава код Дрмна на северу, са највишом тачком на територији града од 202 м.н.м (брдо и спомен парк Чачалица). Због таквог рељефа веома је развијена пољопривреда. Град Пожаревац, у ужем и ширем делу, налази се на надморској висини од око 80м. Поменуте равнице и узвишење Сопотска греда нуде одличне услове за развој пољопривреде и понегде за узгој шума. Највише се гаје пшеница, кукуруз, сунцокрет, шећерна репа, поврће и воће и сличне културе. Код Костолца, према селу Ћириковац, површинским откопавањем брда долази се до угља. Рељеф омогућава скоро све врсте комуникација, од путне, железничке и пловне мреже.

 

Минерална богатства

Град Пожаревац је прилично богат минералима. Костолачки басен веома је богат угљем, који се експлоатише за широку потрошњу, а највише се користи за производњу ел. енергије. По својој снази, а и у производњи, електране Костолац не заостају за ХЕ Ђердап јер, кад је све у погону произведу ел. енергију као и Ђердап. Испод плодне земље Стига налазе се знатне количине нафте, која се експлоатише са више бушотина. Богатство река – Дунава , Млаве и Мораве је у веома квалитетном шљунку и песку, који служе као грађевински материјал. Нарочито је цењен моравски песак, као и онај из Дунава. Захваљујући томе, индустрија грађевинског материјала је развијена и читава палета производа (поред цигле и црепа) покрива тржиште општине и округа, и шире.

 

Воде

Град Пожаревац је један од простора у земљи богатијих водом. Кроз општину добрим делом протиче река Млава, а ободом границе општине реке Велика Морава и Дунав, што ствара добре услове за наводњавање пољопривредних површина а проблем пијаће воде је лакше решив у односу на многе општине, наравно, уз коришћење бунара и других система.

 

Биљни и животињски свет

Подручје Града, с обзиром на конфигурацију терена, има веома мало крупне дивљачи, али зато обилује ситном дивљачи, као што су: зец, фазан, јаребица, дивља патка, гуска, лисица и др. Од шумског биља највише су заступљене топола, храст, багрем и врба. Све три реке веома су богате разноврсном рибом: шаран, смуђ, сом, мрена, толстолобик и др. па је развијен спортски риболов.