Пожаревац данас
Назив Пожаревца се први пут помиње у турским тефтерима из 1467. године. Име Пожаревца је везано за легенду да је деспот Змај Огњени Вук (Вук Бранковић), који је владао Сланкаменом, био нападнут од стране турског јунака Али – бега (историјска личност из народа позната као Ђерзелез Алија).
У овом двобоју турски јунак бива рањен и једва успева да се довуче до рита између Мораве и Дунава.
Да би уништио непријатеља, Деспот Вук запали рит који је горео данима. У риту је изгорео и Али – бег. Место где је рит горео названо је Пожаревац.
Некада друга престоница књаза Милоша у 19. веку, Пожаревац, је данас седиште Браничевског округа и Браничевске епархије. Окружен је рекама Дунавом, Великом Моравом и Млавом.
Град је значајан административни, економски и културни центар Србије у коме живи око 60 000 становника. Пожаревац се налази на надморској висини од 94 м. Територија општине обухвата површину од 491 км2, од чега 80% чини обрадиво земљиште, највредније богатство овог краја.
Браничевски округ обухвата, поред Пожаревца и општине: Костолац, Велико Градиште, Голубац, Жабари, Жагубица, Кучево, Мало Црниће и Петровац на Млави.
Такозвани град Љубичевских коњичких игара се налази на некадашњем царском друму из римског и средњевековног периода који је повезивао север и југ Балканског полуострва и шире. Овај пут је данас аутопут Београд – Ниш који је удаљен 14 км од града. Пожаревац је од Београда удаљен 80 км. Пруга Београд – Бор – Зајечар пролази кроз Пожаревац и повезује источну Србију са железничком мрежом Србије. Од Костолца је удаљен 12 км, као и од Дунава, ако желите стићи воденим путем.
Поред тога у Костолцу постоји и спортски аеродром који омогућава долазак ваздушним путем у наш град. Град је препознатљив и по континенталној клими, стишкој равници, развијеној пољопривреди, трговини, коповима угља, термоелектранама, извориштима нафте, гаса, концерну „Бамби“, КПЗ“ Забела“ …
Пожаревац је познат по најстаријој ергели у Србији „Љубичево“, Пожаревачком миру, Виминацијуму, згради Окружног здања, споменику књазу Милошу, Народном музеју, галерији „Милене Павловић – Барили“…
Пожаревац су прославили и његови познати становници Милош Обреновић, Ђура Јакшић, Милена Павловић – Барилли, Миливоје Живановић, Петар Добрњац, Миленко Стојковић, Живка Матић, Патријарх српски Димитрије, Слободан Стојановић, Слободан Милошевић, Илија Петровић, Бора Спужић – Квака, Драгана Мирковић, Зорица Брунцлик, Леонтина и многи други.
Туристичка организација града Пожаревца сваке године издаје календар приредби града и околине, који обогаћује туристичку понуду овога краја и који се може видети на нашем сајту.
Поред бројних спортских манифестација, јер смо познати као град спортиста, највећу пажњу туриста привлаче манифестације посвећене неговању традиције, народних обичаја, фолклора и домаће радиности, попут „Етно фестивала“, „Фестивала цвећа“, „Карневала“, „Љубичевских коњичких игара“, „Аеромитинга“, Глумачких свечаности „Миливојеви дани“, Бијенала „У светлости Милене“…
